Moje ime je Jugoslav Petrušić, rođen sam 25.11.1962. u selu Gajtan opština Medveđa kod Leskovca. Uhapšen sam pod lažnim optužbama da sam pokušao atentat na Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika SRJ, i da sam bio pripadnik izmišljene tzv.grupe PAUK. Obraćam vam se sa namerom da vam skrenem pažnju na kampanju orkestriranih laži i najstrašnijih optužbi protiv mene koje se mogu čuti u medijima i u mnogim haškim i domaćim procesima.

 Optužuju me da sam počinilac i učesnik u najtežim krivičnim delima tokom devedesetih godina, od špijunaže SRJ tj. izdaje zemlje, preko ratnih zločina na Kosovu i Metohiji do zločina u Srebrenici. Na početku želim da naglasim da ovo obraćanje javnosti ne sme biti shvaćeno kao kao moj pokušaj izbegavanja da nadležni sud utvrdi kakva je moja stvarna uloga i koji je stepen moje odgovornosti u tim događajima. Moja je iskrena želja da na poštenom i fer suđenju jednom zauvek sperem ljagu sa svog imena i ukažem na prave krivce kao i da raskrinkam njihovu podmuklu i po narod i državu Srbiju opasnu farsu. Ja nemam moralno pravo da ćutim o saznanjima koja posedujem, jer se ona ne tiču samo mene vec i moje države Srbije i Evrope. Ističem da sam do ovih saznanja došao baveći se profesionalno svojim poslom obaveštajca. Smatram da je moja obaveza da dam odgovor na neutemeljene i iskonstruisane optužbe i doprinesem bezbednosti moje zemlje kao i zemalja u regionu. Ovom prilikom sa vama ću podeliti svoja saznanja o svemu šta se stvarno dešavalo devedesetih godina na ovim prostorima. Odričući se svog imuniteta kao francuski državljanin stavio sam sebe na raspolaganje pravnom sistemu Srbije i sudu javnosti do koga mi je najviše stalo. Posebno naglašavam da posedujem obimnu prateću dokumentaciju kojom mogu dokazati sve svoje tvrdnje i koju vam ovom prilikom stavljam na uvid i raspolaganje.

          Prošla je bezmalo decenija od završetka krvavih ratova na prostorim bivše Jugoslavije tako da sa izvesnoću možemo reći  da je rat unesrećio i unazadio sve narode i države bivše Jugoslavije. Vreme je učinilo svoje i košmarni događaji polako blede iz sećanja običnih građana koji su i podneli najveće žrtve i stradanja. Oružana sukobljavanja su iza nas ali posledice ratnih zbivanja i te kako utiču na oblikovanje budućnosti svih zemalja bivše Jugoslavije.

          Oni koji su načinili prvi zločin izazivanja rata, sada pokušavaju da od žrtve načine zločinca i glavnog krivca i čak šta više u ime neke svetle budućnosti u EU istom tom narodu utisnu stigmu genocidnog naroda. Budući da se optužba o zajedničkom zločinačkom poduhvatu u cilju stvaranja velike Srbije nije mogla održati, posegnulo se sa rezervnom varijantom. Srbi su sad optuženi za izazivanje i vođenje rata koji je bio motivisan osvetom za stradaja u prethodnom II svetskom ratu. Umesto da se povede argumentovana rasprava o tome ko je zapalio strašni plamen još jednog bratoubilačkog rata na Balkanu, ovaj sukob se prikazuje kao niz krvavih zločina sa unapred odredjenom krivicom, naravno na štetu nedužnog naroda sa ovih prostora. Ovom optužbom  je stvoren neverovatan istorijski presedan jer su do sada u svim vođenim ratovima zločini bili propratna pojava, takoreći uzgedna pojava ratnih zbivanja, samo je u našem slučaju zločin uzrok i centralna tema rata. A da bi se ova bolesna konstrukcija o krvoločnom, divljem i osvetoljubivom srpskom plemenu mogla održati, trebalo je Srbima pridodati i optužbe za genocid i fašizam. Narodu koji je podneo strahovite žrtve boreći se protiv fašizma i nad kojim je pokušan genocid od strane tih istih fašista sada se na obraz stavlja istorijski žig genocidnosti i fašizma. Zamena teza ima za cilj da prikrije nameru da se nad Srbima izvrši još jedan pokušaj genocida ili potpunog  uništenja države i asimilacije narda a da se sa druge strane umanji i revitalizuje istorijska težina i odgovornost fašističkih sila i njihovih satelita koji se sada pojavljuju kao pobednici tog hladnog rata. Upravo je ta politika i praksa pranja fašizma na delu na slučaju Srbije. Da stvar bude gora planovi globalista i vladara iz senke su dalekosežniji i oni se neće zaustaviti na uništavanju srpskog naroda i države o čemu postoje čvrsti dokazi i argumenti.

          Izazivanje i rukovođenje sukobima na našim prostorima samo je eksperiment kojim je postavljen istrumentarij koji će biti korišćen u narednim predstojećim ratovima i primenjen za postizanje ciljeva totalitarnog novog svetskog poretka. Novi svetski globalisti će i nadalje koristiti krvave obrasce radi stvaranja sukoba i mržnje tako što će sa lakoćom nalaziti nemoralne i korumpirane visoke službenike sistema koji će poslušno izvršavati naloge parasistema izvlačeći pritom materijanu korist. U operacijama ovog tipa gotovo uvek postoji saradnja i sprega pripadnika sistema i parasistema. To su ljudi koji su jos pre početka sukoba u bivšoj Jugoslaviji radili za  razne obaveštajne službe a protiv svog naroda i države. Upravo su ti ljudi formirali sve paravojne formacije koje su činile zločine. To naravno važi za sve zaraćene strane. Zanimljivo je da su oni odlično sarađivali a proizvodnja zločina jačala je mržnju između zaraćenih strana. Takozvani zločini na Markalama, u Ulici Vase Miskina u Vukovaru, na Kosovu i u Srebrenici osmišljeni i izvršavani kao opravdanje za krupne političke i vojne poteze koji su imali za cilj pomoć nekoj od strana u ratu.

          Sada kada se se protiv mene vodi hajka neviđenih razmera, primoran sam da o svemu javno progovorim. Za svaku akciju koju sam preduzimao postoje neoborivi dokazi i svedočenja koja vam prilažem u materijalu svrstanom u knjigama uz ovo otvoreno pismo. Uz pomoć svoje obaveštajne delatnosti spašavao sam vojsku SR Jugoslavije od  NATO bombi i verovatnog uništenja tako što mi je uspelo da dođem do planova za bombardovanje SRJ znatno pre nego da je ono počelo i dostavio ih bezbednostim službama u Srbiji. Dao sam odlučujući doprinos prodaji našeg zastarelog oružja  Zairu nakon čega je novac od tog oružja, umesto da bude iskorišćen za kupovinu nama neophodnog sofisticiranog oružja i sistema, na volšeban način nestao. Kasnije sam saznao da je taj novac završio na računima najviših oficira naših obaveštajnih službi. Svaki moj pokušaj da pomognem svom narodu i državi nailazio je na otpor onih koji mi sada pokušavaju pripisati krivicu za izdaju zemlje. Odgovorno tvrdim da su mnogi vojni oficiri, u sadejstvu sa policijskim oficirima bezbednosti, iskonstuisali i izmanipulisali moj proces sa ciljem da prikriju svoju umešanost u ratne zločine i politička ubistva kao i da iste operu preko mene. Moje sudđenje je pripremanje terena da se kroz moj proces pripreme svi, u to vreme tek predstojeći procesi, preko kojih bi stvarni počinioci i inspiratori zločina oprali sebe. Kako je nevešto postupak namešten može se videti kroz prizmu krivične prijave podignute protiv mene tokom agresije NATO na SR Jugoslaviju. Kroz iskaze okrivljenih i svedoka optužnica je klonirana i dodavani su joj zapisi njihovih izjava tokom istrage i krivičnog postupka. Taj predmet je zbog nedostatka dokaza i vraćen na dopunu istrage s tim što je ostala ljaga da sam formirao grupu PAUK, kako bi se bavio špijunažama u korist Francuske obaveštajne službe. Takođe sam optužen za ubistvo dvojice Kosovskih Albanaca tokom NATO bombardovanja kao i da sam počinio iznudu. Sve te prijave napravljene 13. Novembra 1999. godine, od strane čelnika Službe državne bezbednosti, imale su za cilj da posluže kao spona sa zločinima u Vukovaru i Srebrenici kako bi se za te zločine osudila jedna grupa i otklonila sumnja sa pravih zločinaca. Prijava od 13. Novembra uključuje i optužbu za prevoz leševa sa Kosova u Batajnicu i navodi da sam bio komandant izmišljene grupe koja je navodno na Kosmetu počinila više zločina nad albanskim civilima i iznudom obezbedila dodatno priliv novca. Još sam optužen da sam nakon rata nastavio sa špijunskom aktivnošću po Srbiji. Moji dokazi predočiće vam da sem što su svi zločini usko povezani ujedno su i sinhronizovano organizovani od strne obaveštajnih službi bivših republika SRJ. Ove službe imale su interes da okupiraju ovu teritoriju, dok su njihovi šefovi izdali zemlju zarad materijalne koristi i mogućnosti da im kasnije od strane nalogodavaca bude omogućena kupovina banaka i medija, uz pomoć kojih bi kontrolisali srpsko društvo.

          Suština mog obraćanja je da pokažem kako su kroz moj iskonstruisani proces, stvarni izdajnici Srbije, planski montirali i podmetali dokaze kojima su kasnije manipulisali na suđenjima protiv optuženih u Hagu i Beogradu. Sudđenje pokojnom predsedniku Miloševiću primer je kako ova tehnologija tkanja tepiha laži i izmišljenih konstuisanih događaja funkcioniše. Milošević ispituje svedoka Dražena Erdemovića pozivajući se na novinske tekstove koje mu je servirao Goran Matić, nekadašnji sekretar za informisanje, kojima se zapravo podržava optužba za genocid u Srebrenici i haška verzija mnogih spornih događaja. Svi detalji u mom procesu, koje Erdemović u saradnji sa tužiocem Dzefri Najsom iznosi kao činjenice, prethodno su montirani i sinhronizovani od strane DB-a i stranih službi. Organi bezbednosti policije i Vojske Srbije sinhronizovano pomažu prikrivanje pravih počinioca zločina tako što kroz moj proces prave svoju verziju objašnjenja svih spornih događaja. Na taj način svoje zločine prikazuju onako kako su ih stvarno i počinili ali ih prethodno pripisuju meni. Indikativno je da se i sam sud u procesu protiv mene najmanje bavi dokazivanjem krivičnog dela optužnice po tačkama za koje se teretim. Tokom suđenja brzo je postalo jasno da se po svaku cenu želi provlačenje irelevantnih detalja kako bi pripremili politički progon državnika i oficira SRJ, počev od devedesetih godina, i time zadovoljili potrebe Haškog tribunala, specijalnog odelenja Okružnog suda u Beogradu i Veća za ratne zločine i sve to radi ostvarenja bolesnih interesa na ovim prostorima.

 

 

 

S poštovanjem,

 

Jugoslav Petrušić       

 

                                                 KO JE JUGOSLAV PETRUŠIĆ I

 

 
 

 

                                                   KO JE JUGOSLAV PETRUŠIĆ II 

                                                        

 

 

                                                   KO JE JUGOSLAV PETRUŠIĆ III

 

     

                                                           

Sunday the 19th.
Copyright 2013

©