IZJAVE OFICIRA

Izjava zamenika načelnika KOS-a VJ pukovnika Stevana Đurovića 12.01.2000.godine pred istražnim sudijom Miodragom Paunovićem:

 

 Dalje mi je poznato i to da nas je okrivljeni Jugoslav obavestio o relevantnim činjenicam jer su dešifrovane poruke šiptara koje su dostavljene NATO agresoru, a to u konkrentom slučaju znači da smo tačno znali koridore leta NATO avijacije koji su dolazili iz Makedonije i iz Albanije, a posebno želim da istaknem i to da smo blagovremeno mogli da sklonimo naše tenkovske jedinice nakon obaveštenja okrivljenog Jugoslava da je NATO avijacija tačno znala gde su naše tenkovske jedinice smeštene i blagovremeno smo uspeli da dislociramo naše tenkove a ta mesta gde su oni bili narednih dana su bezuspešno granatirani . Želim da navedem i to da smo po savetu okrivljenog Jugoslava kopali rupe potom bi smo ložili vatru, stavljali limove tako da su rakete koje deluju na izvor toplote pogađale te prazne rupe, a naši tenkovi su dislocirani.

            O svemu ovome što sada govorim postoje i pismeni tragovi i ta dokumentacije je u našoj službi. Na koji način i kako je okrivljeni Jugoslav dolazio do važnih podatka koje je potom nama prosledio meni nije poznato, ali se utvrdilo da je svaka njegova informacija bila potpuno tačna, a koje njemu davao podatke to mi nije poznato, mislim na to koji će ciljevi biti gađani na naše tenkove koje smo blagovremno dislocirali, u konkrentom slučaju mislim na kompletnu vojnu infrastrukturu jer su šiptari imali podatke gde su stacionirane naše jedinice – ljudstvo i mi smo ih blagovremno disloricali. OEBS je ostavio šiptarima kodirane topografske karte tako da su na bazi tih karata šiptari satelitskim telefonom ili na neki drugi način na albanskom jeziku dostavljali podatke o našoj bojnoj tehnici o ljudstvu gde se oni nalaze – gde su razmešteni a okrivljeni Jugoslav nam je blagovremeno dostavljao prevode tih šifrovanih izveštaja...“  

 

            Komandir vojne policije 125 motorizovane brigade Aleksandar Savović na glavnom pretresu kaže :

            „...Ja sam od Petrušića odnosno preko telefaksa koji mi je on davao dobio preko 300-400 ciljeva, koji su trebali da budu gađani. Ja sam te podatke koje se odnose na moj reon dejstva ostavio za sebe, a ostale prosledio Korpusu. Ja ne mogu da se izjasnim o broju vojnika koji je na ovaj način spasen, ali mogu da pouzdano tvrdim da ni jedno teže oružje, tenk, top, haubica nije bilo pogođeno bombardovanjem zlikovačke NATO avijacije.

 

 

Iz iskaza  političkog savetnika SRJ u Parizu, Miroslava Marjanovića jasno se vidi da bezbednosne službe poseduju kompletnu genezu svega što sam radio:            

            „...Informacije koje bi davao a koje su relevantne za našu zemlju ja sam se uverio da su u potpunosti tačne, odnosno da budem precizan u glavnom su tačne, jer se ostvarilo to što bi on meni rekao, a te informacije sam odmah slao mojim predpostavljenima. Na primer 20.03.1999 godine...okrivljeni Jugoslav je rekao da će NATO agresija na Jugoslaviju početi 25. marta 1999. u noći između 2,00 i 03,00 časova...“;   

          

       Izjava generala Ilije Brankovića načelnika artiljerije na glavnom pretresu 2000-te godine:                             

„...Ja sam upoznao optuženog Petrušić Jugoslava i Orašanin Slobodana u zadnjoj četvrtini 1995.godine... tada sam bio načelnik uprave artiljerije, zadužen na tom položaju u vezi tri posla. Krajem 1995. godine... mi je rečeno da će doći do veće redukcije naoružanja. Pošto je cena uništenja oružja bila veća od cene samog oružja mi smo odlučili da višak naoružanja prodamo i za to kupimo šta nam je potrebno.

            Uputili smo raznim zainterovanim faktorima ovu ponudu za kupovinu oruđa, te se javila firma Target i još neki drugi, a među njima je bila i firma Geoling iz Pariza... Tada se pojavio opt.Petrušić Jugoslav...Rekao je da radi u firmi Geoling i da to može realizovati. Radilo se o primercima za satelitsku navigaciju sa pratećim softverom. Krajem 1995. odnosno početkom novembra opt. Petrušić doneo je 5 primeraka koji su uređaji bili ispravni.Pošto nam ta oprema s obzirom na naše zahteve nije u potpunosti odgovarala mi smo tražili izvesne modifikacije te je u vezi toga proisteklo da  jedna delegacija iz Jugoslavije ode u Pariz i da ispita mogućnost preinačenja te oprem. Pošto se radilo o važnim stvarima o kojima nije mogao odlučivati jedan čovek mi smo odlučili da obavimo konsulaciju sa užim krugovima, te sam se informisao kod Dimitrijević Aleksandra koji je bio načelnik Vojne bezbednosti VJ i on mi je u razgovoru rekao da opt Petrušić radi za francusku obaveštajnu službu, da vozi blizu crvene linije što znači i da je blizu poslova koji nisu dozvoljeni, a da još uvek nije udario u tu liniju i da nemaju ništa protiv da se posao obavi, jer ne mogu ni jednog čoveka otkupiti ono što treba da radi za nas... ja sam sačinio ekipu sa dva doktora, jednog za geodeziju (Branislav Božić) i drugog za računar (Branislav Sekulić), jednog obaveštajca, odnosno pokriven kao prevodilac... mene je trebalo da sačeka general Žan Moro koji je bio vojni savetnik Tomsona, već me je na aerodromu sačekao Petrušić... sa dvojicom svojih šefova iz francuske obaveštajne službe... susret sa čelnicima francuske obaveštajen službe održan je u jednom hotelu u prisustvu tumača potpukonika Vasiljević Branka. Ističem da su radnici naše ambasade bili iznenađeni mogućnošću da nas prime ovi čelnici francuske obaveštajen službe. Svrha sastanka je bila razmena informacija. Tu je bilo govora o Dejtonskom sporazumu, o mogućnostima uspostave mira na ovim prostorima kao i o mudžahedinima u Bosni...U Geolink sam otišao da bi izvšili prepravku 40 uređaja američkih za satelitsku navigaciju. Geolink je ispoštovao ovo i roba je stizala do decembra 1996.godine.. .Ja sam tokom čitave 1996.godine u vezi posla tražio kontraindikacije od komitentnih ljudi iz kontraobaveštajne službe ali takve kotraindikacije nisam dobio, što je značilo da je posao sa optuženima bio slobodan, odnosno dobio dozvolu, odnosno odobren... ubrzo je (1997.godina) u Jugoslaviju došla Madlen Olbrajt, posle nje su se pojavili američki menadžeri te nam je nabavka preko njih bila jeftinija...

            Pošto je Dejtonskim sporazumom uvedena restrikcija teškog naoružanja gledalo se da višak naoružanja prodamo i dobijemo sredstva za savremenije naoružanje...deo naoružanja optisao sam iz svojih jedinca, išlo je da se proda preko Geolinga...

            Ja sam ponosam da sam sav višak naoružanja prodao i da ništa nisam morao uništiti. Posle 1997. godine ne znam od kog perioda ja više nisam imao nikakve kontakte sa Petrušićem. Ja sam u vreme bombardovanja išao četiri puta po tri dan na Kosovo i ja sam kod Đakovice video optuženog Petrušića, a da on mene nije video. A tada smo držali puške okrenute u istu stranu...znači da smo imali zajedničkog neprijatelja...“

 

Zbog ogromonih zasluga mojih informacija, izdajnicima je bilo neophodno da ih zataškaju i da me „isprljaju“ konstruisanjem zločina nekakve plaćeničke grupe „Pauk“, na čije me čelo stavljaju. Tako su pozitivnu ocenu mog rada od strane oficira VJ na glavnom pretresu pred očima javnosti, pokušali da zamagle pandamima koji pripremaju temelje za nove laži.

O zataškavanju moje uloge na Kosovu, međutim najbolje svedoči dijalog Miloševića sa bivšim načelnikom uprave bezbednosti JNA Aleksandrom Vasiljevićem u Hagu, prema čijem svedočenju se izvodi zaključak da Vasiljević ne poznaje ni mene, ni moj rad i da sam jedan običan kriminalac i špijun, a ne čovek koji je spasio 30.000 ljudi na Kosovu. Upravo njegovo svedočenje u Hagu najdirektnije ukazuje na umešanost službe bezbednosti u zločine i zataškavanje istih. 

 

Fono zapis - pukovnika Momira Stojanovica načelnik KOS-a Prištinskog korpusa 1999.godine.

 

 

Izjava zamenika načelnika KOS-a VJ pukovnika Stevana Đurovića 12.01.2000.godine pred istražnim sudijom Miodragom Paunovićem:

 

                                                         

 

 Izjava komandira vojne policije 125 motorizovane brigade Aleksandra Savovića

 

                                                         

Sunday the 19th.
Copyright 2013

©